Nakon Ljubljane sam odmaro 9 dana. Pa na Sesvete odradio prvo trčanje. Pa dva dana odmora, pa dva dana trčanje, pa dan odmora, pa tri dana trčanja, pa dan odmora, pa onda po starom. Jedan dan odmora u tjednu. Čak sam jedno trčanje odradio i na igralištu s umjetnom travom u Vrbovcu. Nisam tri godine tamo trčao, a kolike sam zime tamo odradio. Kaj je igralište propalo. Dobro da sam stavil trail running. U međuvremenu sam se prijavio i na Martinski polumaraton.
Petak i subotu prije polumaratona sam prvi put spustio tempo trčanja ispod 5:00. Nisam imao nekakve posebne ambicije za utrku. Mislil sam da ću ju “othodat” na 1:40. Odlučil sam se i dobro obleči. Kapa, majica dugi rukav, majica kratki rukav. Razmišljal sam i o dugim tajicama, ali ipak sam uzel kratke. Start sam čekal u dvorani. Taman sam sve dobro isplaniro, a kad tamo start kasni dvije minute. Auuuu. Šljiva je ljudi. Ajmo! Ajd dobro nije bilo kao u Sinju prije desetak godina. Tamo je bila šljiva. Ne znate to?
Išli smo dan ranije u Sinj. Predivan sunčan dan. Imali smo spavanje u Košutama kod Babe Mande. Dođemo mi tamo. Pita Baba Manda što ćemo radit. Trčat ćemo sutra polumaraton u Sinju. Okrene se Baba Manda prema okolnim brdima. Auuuuuu, pa kud ćete sutra trčat! Auuuuuuu! Pa što će bit sutra? Auuuuuuu! Spajić još nije imal fejs. Nemaš kog pitat. Sutra ujutro, ne izgleda lijepo. Evo Babe Mande. Dobrojutro bako! Auuuuuuu! E, to je bila šljiva.
Vratimo se sad mi na nedelju. Startal sam iz zadnjeg reda. Prvi kilometar sam išel 4:30 pod breg. Nisam se zagrijaval pa ok. I tak trčim ja i stalno nekog prestižem. I ubrzavam se. Ide to. Nije ni puls nešto visok. Dovlekel sam se do šestog kilometra. Sad počinje uspon. Pa ide i to. Ne sjećam se kad sam uopće trčal 2 km ubrdo. Vjerojatno 2019. na Martinskom polumaratonu. Sam se tad išlo obratno. Nakon uspona dolazi nispon na kojem sam stigel nekog trkača, pa sam s njim trčao idućih 4, 5 km. Na nekoj okrepi mi se učinilo da sam videl pivu. Pa bemu miša, pa šljiva je. Pa stavi neki čokanjčić da se čovjek može ugrijat. Pa kad smo krenuli prema Prozorju, onda sam još malo pustil nogu, pa sam se kao odvojil. A šljiva je, da malo krv zavrije. U međuvremenu smo i prestigli neke trkače. U povratku iz Prozorja sam osjetio da mi je pratnja blizu na bregu. Pa kad smo se riješili brega, više ga nisam osjećao. Opet sam se pustil na onoj ravnici prema cilju. Na kraju je trebalo opet u breg, a to mi se nije dalo, pa me pratnja prestigla. A da mi se i dalo vuć nisam siguran da bi obranio poziciju.
Na kraju 1:28:18, season best, nema do dobre šljive. U konačnici 7. mjesto ukupno i 1. u M45. Naravno, ponovno nisam ostao na proglašenju. Nisam čoek od proglašenja. Utrka je odlično organizirana, staza je odlična i da se brzo istrčat. Pogotovo ak je šljiva. Predbilježite se za iduću godinu. Možda bude i čokanjčića.
kajjaznam 