“… Preživio sam, valjda bez težih posljedica, baš se dobro osjećam
Jučer sam dobil temperaturu, pa sam celo vreme kuril, pa po tabletama. Skoro ništ nis spal. Digel sam se u 4 strgan. Skoro sam vaučere zaboravel. Gelove jesam, dobro da sam tenisice uzel. Posuđival sam andole okolo. Skoro sam zaspal u bircu dok smo sedili na kavi. Nisam se mogel odlučit jel da uopće idem trčat, il da idem na 16 i na 14 km leve iti ne pa sam očel na maraton. Od 31 km sam vozil sam u drugoj. Istrčal sam najgore Plitvice ikad 3:33:55… Znam u čemu je bil problem u vezi Plitvica, uzel sam slobodan petak. Zadnji put kad sam spajal zbog trčanja završil sam na hitnoj …”
Dakle, to je u kratkim crtama bilo izvješće u nedelju navečer 02.06. A kaj mislim 26.06.? Pa ništ. Baš sam se danas zguštal na trčanju, cenera i tristo za sat vremena. Izgledaju mi te Plitvice sad simpatično. Nisam se posebno strgal. Imal sam dojam da mi se noge nikad brže nisu oporavile od maratona. Naravno, šugava temperatura, pa grlo, pa šmrcanje, još sedam idućih dana… Obzirom da je u planu bilo 10 dana odmora, onda sam to ipak malo lakše podnesel. A činilo mi se da sam se baš dobro spremil. Baš sam se veselil utrci. Tjedan dana prije trke se čak i tica posrala na trčanju po meni. Ljudi moji, božanski znaci, dobra kob me očekuje, a kad ono k…c od ovce. Možda sam trebal ipak loto odigrat
kajjaznam 