Čitam nešto i naletim na lika kojeg su zvali don Ciccio Cuccia. Gledam i ne vjerujem. Odma mi došlo da promjenim ime na Stravi. Don Ciccio Cuccia. Strah i trepet Badgers Drifta! Don Čičo Čuča! I onda držiš motivacijski govor podanicima i na kraju upozorenje: Ko izda, p…a!
Izgleda da sam počeo s pripremama za maraton. Prvo sam odradio pripreme priprema maratona. Kupio sam si čašu za pivu i par piva. Nemačkih. A što ćeš, nemačka medicina je najbolja na svijetu. Pa sam odradio i pripremni yad od 30km, tako da mogu isprobat čašu. I obzirom da su pripreme priprema maratona prošle ok, odlučio sam da prošli tjedan počnem s pripremama maratona. Jedan je stvar odlučit, a sasvim druga stvar provest to u djelo (i treća je stvar stvarno otić na maraton). U jednom trenutku treba stisnut lap na vuri. Zadnji put sam to napravil lani u lipnju. Nije lako. Ali ipak u srijedu sam se zalapao. 11×1′. Što reći? Užas! Sav sam se pogubil. Morat ću počet malo više lapat da opet upadnem u štos, barem jednom tjedno barem 5x100m ili 5×30” odradit. I subotu sam još jedan yad od 30km odradio. Ali jedva. Skoro mi je puta sfalelo. Isplaniro sam 15 tam i 15 nazad. I idem ja tam, i kak se približavam tam vidim da bu gusto. Put bude završil, a meni bude falelo par metri, pa budem moral još po šumi trčat. E ne bude. Jedva. Taman 15km. U povratku sam odlučio da ću napravit još segment na Stravi: Di pes p***u nosi? Što bi don Ciccio reko na ovo? A tek na Pamela A. segment (ima jedna ruta koja je kandidat)? Otrčiš, sinkaš, a ono iskoči Local legend on …
Naručio sam si New Balance tenisice. Nekih 400kn. Neki Evoz, Ezov, Ezop ili što već model (valjda neće počet govorit). Kad sam krenuo s trčanjem to mi je bio glavni brand. Pa jedno 8, 9 komada sam skuril. Nikad neću zaboravit 902 MR model. To su bile tenisice.
kajjaznam 