Od zadnjeg rođendanskog posta (kad sam bio u banani jer se nisam mogo počastit sa 20+ km (da, da, lako je trčat 30 za 30., bum vas videl kad dojdete u moje godine)) još sam 3 dana odmaro. Pa onda dva lagana treninga, pa odmor, pa dva lagana, pa odmor, pa dva lagana, pa 28km@5:35, pa odmor, pa lagani, pa 12×30″, pa lagani, pa odmor, pa lagani, pa 32km@4:58, pa lagani, pa 4×30″+4×1’+4×30″, pa lagani, pa je došo četvrtak. Pa sam tad trebo trčat B2Run.
Ali ništa od B2Runa. Nije me prijavilo, a izbornik im je reko da me prijave. kajjaznam, ja sam zvijezda, pa neću se valjda sam prijavljivat? kajjaznam, ne plaćam nešto što drugi plaćaju (pa se prijave, pa dobe startni paket, pa piju i jedu tamo, a na rezama DNS)? kajjaznam, ejčarovi me mrze? kajjaznam, ne sviđaju im se komentari na Jenz-u (korporativni instagram)? kajjaznam, lajkam postove na Linkedinu od Petrica s Linkedina (tak ga zovu na redditu)?
Pa sam odmaro u četvrtak, pa lagano u petak , pa lagano u subotu. Joj sad sam se sjetio. Bio sam u subotu u Mostarima. A bome sam bio i u onu srijedu kad sam trčo 12×30″ (Zvekovec je doma igral tekmu, a nisam dugo bil u Mostarima, a moraš teritorij obić. I obilježit dabome) Mislio sam prema Marčanima, ali nasip prema Marčanima nije bio pokošen, pa sam otišao u Varoški lug. I tako trčim ja ta ponavljanja, a ono u sluškama Jimi i Voodoo Child, pejs 3:30, i počne ti se svirat gitara. I ne mreš si pomoć, lupiš neki rif. Ajd bar nisu narodnjaci. Rastežeš harmoniku na 3:30. Jezuš!
I tako osvanuo današnji dan. Popio kavu, odradio fruštuk i kreno za VŽ. Došo u VŽ. Pokupio startni paket i naletio na AK Vrbovec, pa ošo s njima na kavu. I uživo vidio ekipu sa Strave. Odma sam i sendvič drmno. Da se malo škembica poveća. I tako došlo vrijeme za start.
Prije nego što sam se ozlijedio plan je bio ići Varaždin (i B2Run) jako. I jedno i drugo na osobni. Naravno, to se promijenilo. Pa je plan za VŽ postao ovo što sam trčao danas 4×5km progresivno. Strogo 4×5km, nakon 20-tog rastrčavanje. Otvoreno je bilo pitanje, do starta, a i cijelu trku, a koji pejs? Nisam se zagrijaval, pa da se ne zaletim, starto sam predzadnji. Jedino je Valentina s kolicima i decom bila iza mene. Trebalo je neko vrijeme da prođem startnu liniju (bar pol minute) i onda uhvatim Goranov pogled: Pa kaj delaš tu? I tak prvih 5km@4:32, pa drugih 5km@4:18. To mi je izgledao dobar tempo. Čak sam razmišljao neko vrijeme da bi to mogao vući i do kraja. A onda je došla oznaka 10km, pa sam stisnul lap na vuri, pa je idućih 5km@4:07. Taman pred nadvožnjakom oznaka 15km, pa opet lap i zadnjih 5km@4:00. Nakon 20km lagano. Bilo je pod kraj zadnjih 5km malo teško, ali izvukli smo. Noga je izdržala. Valjda će izdržat i trening u srijedu, pa dužinu u nedelju, pa trening u srijedu, pa dužinu u nedelju, pa … i tak do Ljubljane.
Bilo je toplo, ali nisam osjetio niti u jednom trenutku da mi to predstavlja nekakav problem. Nije bilo ko prije 8, 9 godina kad se rano ujutro zlijala kiša, a poslije upeklo. To je bio pomor. Znači, ima još rezerve. Bilo je dosta okrepa, uzo sam svaku osim zadnje. Organizacija ko i uvijek odlična. Kaj da vam više velim, ni ne znam koji sam put trčal Varaždin.
kajjaznam 