A: Pedeset iljada! Pedeset iljada! PEDESET ILJADA! PEDESET!
B: Šta je, šta se dereš tamo! Pa nisi doma, na internetima si. Šta pedest iljada? Tolka inflacija, pa ti povećalo plaću na pedesest iljada?
A: Pedeset iljada kilometara! Otrčo sam po dnevniku trčanja pedeset iljada kilometara. I ne samo to. Prvi zapis je od 01.02.2009., a s današnjih 14km sam prešao brojku od pedeset iljada. PEDESET ILJADA!
B: Baš danas! I to baš na 01.02.2022.!
A: Je nek, ti boga! Bilo je teško. Strašno teško. U zadnjem blogu sam skužio da bi to moglo tako ispast, ali uz veliku žrtvu i odricanje. Moro sam u siječnju otrčat 400km. Razumiješ ti mene? Siječanj. Samo 400km. E, jel znaš ti koji je to pritisak? Cijelo vrijeme gledaš kalendar, pa kilometražu, pa kalendar. Pa odeš trčat, pa paziš da ne pukne, da staneš na vrijeme, da ne eksplodira. Umjesto dvajst, trist, a i dvajst je previše. Poslije trčanja nema kajanja! Ne moš abortirat trening! Ne možeš ne odradit trening il otrčat trening od dva kilometra. Razumiješ ti mene? A od danas napokon mogu normalno trčat. Ljudi moji! Šta je ovo? Kakva sreća!
B: (o bože s kim ja živim!)
A: Naj kolutat z očima. Nisam čak stigo ništa napisat o veprovoj glavi i samo veprovoj glavi koju sam sreo na trčanju. Trenutno je u jarku. Ali svako malo gleda u drugom smjeru. Under pressure!
B: Ček, ček, ček malo! Pa u tom dnevniku su zapisane i neke trke iz 2008.? Kako to? Kako to?
A: Što: Kako to? Kako to? Što kakaš? Što ne bi bilo zapisano? Zapisano je 6 utrka iz 2008. Zapisano je nakon 01.02.2009., i to ono i samo ono za što imam dokaze da sam to otrčo (odma sutra kod javnog bilježnika da to ovjerimo). Kao što imam i dokaze za sve što sam otrčo od 01.02.2009. naovamo. Aha. Nisam ja fejker, nema kod mene lažiranja da sam nešto kao trčo, a nisam. Il da je neko drugi trčo pod mojim imenom. Samo preko mene mrtvog!
B: Wtf?!
A: Ništa wtf. Svakakvih se likova moglo srest. Sjećam se jednog kojeg sam dvaput prestizao na Plitvicama, a on mene nijednom. A taj ti je na jednom Zagreb maratonu imao ovakve prolaze: 14km: 1:15:03; 21km 1:22:00; 35km: 3:01:13; Finish: 3:10:01. A ima i drukčijih majstora. Vidio nedavno, neko se hvalio u nekakvim novinama da je otrčo sve major maratone. I tako kreneš to čitat. l onda vidiš da se hvali da je otrčo normu za Boston. Ccccccc, ček, ček, ček. I onda odem pogledat reze i vidim da je trčo maraton 3 sata i 9 minuta. Ako se tad nisam šlogiro! Auuu, majstore, pa kud 3:09! Ne moš ti 5km otrčat u tempu maratona 3:09, pa makar ispred tebe trčali 3,09 miljona ojra, a iza tebe 3 nosoroga. I 0,09 plamenih jazavaca. Iskopat će tebe Billy! Nađeš di se prodaju slike s tog maratona, utipkaš startni broj i naravno neki drugi lik na slikama. Tko si ti? Ti, ti, da, ti na slici. Čiji si ti?
B: Mamin i tatin? Možda?
A: Pizdek.
B: Ozbiljno?
A: Najozbiljnije. Đukele! Neda im se par godina posvetit treningu (realno ak sam ja mogel pet puta trčat maraton ispod tri, onda …) nego misle da sve mogu kupit novcem. I onda se još mora kurčit okolo. Para imam, a sape nemam! Po novinama se slikam, trkačke priče spremam! Yeah! Mogo bi se kladit u pečeno janje i gajbu piva ladnog da sigurno nije jedini takav. Znam da se još jedan hvalio za Boston, ali nikako da kaže od kuda mu norma. Jel ima još tog kuvanog vina?
B: Ima, ima!
A: Hi, hi, ha, ha, he, he, … ima jedan sivi soko, što na baderi stoji visoko! oooooo …. ! Prije je bježo, a sad … eeeeee!, ne može dalje. Hi, hi, ha, ha, he, he!
kajjaznam 