Prije dva tjedna sam skužio da su vrli organizatori ZeGe maratona odlučili prebacit start ZeGe maratona s nedelje na subotu popodne u 15h. WTF!?!? Pokušao sam se vizualizirat kak startam na takvoj utrci, ali ne ide. Pobogu kako ću onda to uopće trčat? Tako da ništa od maratona, ali nisam odmah odustao i od priprema za maraton. Tako da sam nastavio po planu.
Srijeda neki jači 2x3km 2x2km 2x1lm, pa onda prošle nedjelje odradio zadnju dužinu 38km, pa u srijedu 4x1km (mislio sam inicijalno 6×66 dekametara). I po planu je bio Varaždinski polumaraton ovu nedelju. Plan: kak bu bu. Odma sam odlučio i prekinut plan priprema za maraton (neću odradit samo jedan jači trening). Uzet ću jedan lagani tjedan, pa vidjet što dalje.
Varaždinski polumaraton. A što reći? Funkcionira kako treba funkcionirat. Sve je na svom mjestu. Sve štima. Fala TK Marathon 95.
Ko što sam napisao plan je bio da nema plana. Kak bu bu. Dobro sam trenirao zadnjih mjesec i po. Nisam baš nešto forsiro brzinu. Nisam ni tri mjeseca trčao po asfaltu. Tamo, od Vrbovca. Btw. kupio sam dva para karbonki koje još uvijek stoje u kutiji. Bilo mi ih šteta isprobat na treningu (obzirom kud trčim), pa me sad bilo strah isprobavat ih na utrki. Tako da sam trčao u Saucony Speed 1. Najzamazanije tenisice na utrci i okolici. Možda bi i njihov miris bi osvojio kakvu nagradu u kakvoj kategoriji. Inicijalno su bile bijele. Oprane zadnji put bog te pitaj kad. Puno prašine, puno znoja. Možda su se i kakve živine polegle u njima.
I tako krenula trka. I tako krenem i ja. Kako uvijek zaspim na startu, pa se onda krenem probijat prema naprijed, a godi to duši. Nakon par kilometara skužim da je nedaleko ispred mene Tea, a malo dalje i Jasmina. Pa, bemu miša, mogel bi ja to probat malo pratit. I tak sam pratil skoro cijelu trku. Malo sam bil ispred, malo iza. Bil je još jedan dečko (zapamtite dečko, ista smo dobna kategorija) iz AK Varaždina koji se isto tak vrzmal oko cura ko i ja. Pa onda smo krenuli od groblja prema nadvožnjaku, deseti kilometar pa još ja mogu pratit. Tu se osjetio i vjetar u prsa do okreta. Jasminu znam deset godina, tamo od maratona u Trevisu, pa sam s njom čak malo i pričal. Taman smo bili pred okretom (a ni jednu curu nismo sreli da ide nazad) pa me pitala jel Tea odustala. Pa nije, stalno je iza, reko ja. Nakon okreta sam ja ubrzo. Vjetar u leđa je to što mi treba. Osjećao sam se kao da sam sam, ali ne znam kak je to stvarno izgledalo. Onda sam prestigao neke od trkača i pikirao idućeg. Po majici sam videl da je iz AK Varaždina, ali nikako se približit. Ista meta, isto odstojanje. Onda u jednom trenutku me Tea prestigla i pozicionirala se negdje na polovicu razdaljine između mene i mete. I onda smo išli tako neko vrijeme u istom tempu.
I onda me je stigla Jasmina. I pohvalila. Pa dobro ti trčiš za svoje godine. Onda sam se ja pokušao našaliti. Pa nisam ja tak star. Nemam ni pedest, e mi dečki iz M45, e … , a onda je ona odjurila naprijed. E, da mi frizer nije pobjego u Gruziju. U Gruziju? Ma, da, fakat Gruzija, i ono crvljivo pismo se pojavljuje na fejstagramu. I da nemam rezerviran termin 28.09. i 29.11. koji sam rezerviro u srpnju (prije dođeš na magnetsku), odma bi se išo sutra šišat i pofarbat par ovih sjedih. Odma.
I onda je Jasmina stigla Teu i onda su trčale jedno vrijeme zajedno. Pa onda se prolazilo uz startno-ciljni prostor, pa se podigla atmosfera. A ostalo je još 2km do kraja. Rijetko je prilika za gust finiš za pobjedu na ovakvim utrkama. Onda se nakon još pol kilometra Jasmina odvojila. Ja sam tiskal, koliko je išlo (po mojim mjerilima, neki bi i više stisli) i dobežal sam do 1:24:38 (brutto 1:24:47). Novi PB. Tridesetak sekundi. Nije puno, ali pet, šest godina starijeg dečka veseli. I to na pravom, a ne nekakvom mikimaus polumaratonu.
Baš sam vesel. Baš mi je bilo super. Nikad me Varaždin ne razočara. Moram si i pivu popit. Nisam još stigel. Planiral sam popit Waitapu, nekakva međimurska piva, ali ne znam. Ne bi se štel Varaždincima zamerit. Možda bolje za svaki slučaj popit Paulanera il Erdingera (bum i slikal i objavil). Ipak je i Oktober fest. A i moram se bolje pripremit za idući Varaždinski polumaraton. Bum se konzultiral s njihovim klupskim pivskim stručnjakom, da mi preporuči neko pravo domaće varaždinsko pivo. Živeli!
kajjaznam 