Teško je napisat novi blog. Velika je konkurencija.
Išao sam PB. Bruto 2:55:16, neto 2:55:07. Vjerojatno će mi se pisat bruto. PB je sitan, ali je PB. I sad bi ne znam trebao biti, što god već, e pa ne mogu … Nisam sretan, nisam ni zadovoljan ni nezadovoljan, nisam ni razočaran, nisam ni tužan, nisam ni ravnodušan, nisam ni kaj ja znam već kaj, ustvari nekako sam si ljut.
Idem si nešto pojest. Nisam već 3 sata. Baterije napunjene, malo pive irske, da stvari bolje klize. Ko zna kaj gazda pije kad tipka? Whiskey, pivo, rakija? Ili jede? Krumpira? Umjesto zajebancije, bolje mi je da požurim, u devet su Blues Brothersi.
Mislim da sam dobro trenirao, mislim da sam bio spreman i za bolji rezultat, barem za onu minuticu ili koliko već fali. Ali kako bi rekli stari Iliri misliti je **** znati. Pripreme su mi bile super. Jako sam zadovoljan kako je to Goran posložio i gušt mi je to odrađivat. Nije da sam se držao baš svega ko pijan plota, ali uglavnom nije bilo nekakvih prevelikih odstupanja. Valjda 😀
Pa di je problem? Nisam praznovjeran ili nekakve hipijevske bedastoće (nemam ništa protiv hipija, ali jedan je Eric Cartman), ali previše je tu negativne energije u zraku. Ne leži mi ovaj maraton, osim toga mrzi me. Blokira me na fejsu. Na startu se odmah iza elite postroje Bandićevi pretorijanci koji kad se krene ne trče jedan iza drugoga, već paralelno. I tako njih četvorica na ulazu u Jurišićevu. Pa onda se još odmah do elite nađe tip koji je trčao polumaraton za najmanje 3 i po sata. Tek toliko da mi se digne tlak. Oke, ekipa na okrepama je bila super. Završiš trku i onda dođeš na okrepu u cilju. Voda, pivo, nekakve grickalice, banane, limun. Nema naranči. Sa strane stoji taca s narančama. Sori, jel možemo dobiti naranče? Ne, imate limun ovdje. Pa daj me nemoj ***** daj nam naranče! Ne, evo vam limun. Presvučem se, dođem nazad, evo naranči. Wtf?!? Najavi se promjena staze, pa se onda odjavi, jel eto zli IAAF neda da se mijenja staza jel je eto Balkansko prvenstvo i mora se trčat po stazi koja je bila aktualna kad se predala kandidatura. Ali, vidi vraga, staza promijenjena! Pa kako sad? Ako ih tužimo IAAF-u oćel oni poništit Balkansko prvenstvo?
Nikad više neću trčati ovaj maraton, ni polumaraton, ni utrku građana. Ovaj put sam to učinio zbog kluba, i nije mi žao, iako je inicijalno bio u planu maraton u Amsterdamu. Trčat ću i u budućnosti bitne trke za klub, ali ne ovdje.
Prebacujem se na ljepše stvari. Jedna od najvažnijih postmaratonskih akcija mi je fino papanje. Ovaj put je pao izbor na Capuciner na Kaptolu. Ima picerija odjel i stejk odjel, pa sam naravno završio na stejk odjelu. Gledam taj jelovnik, ima Šikagou stejk pa sam si naravno uzel njega. Ipak je danas bio maraton u Šikagou. Rupp pobijedio, Droddy ofrlje. Još juhica, pomfri, salata i pošteno pivo Nikšićko. Nakon toga sam krenuo prema vlaku, a trebalo je malo i vrijeme ubiti, pa sam si još maznul nekakve švarcvald palačinke i kavicu. Prvo sam za mladu damu bio Vi, pa sam zaokružio račun i postao ti. Mogo bi još koji na palačinke. Ima nešto pršuta i sira u friđu, tako da imam što za grickat za vrijeme filma. A mogo bi i još jedno pivo mrknut. Imam neko Benediktinsko. Ipak je nedjelja. **** ga sir nije Trapist.
Ne da mi se više tipkat. Samo da esam Oliveru Veliku. Glagol esati dolazi od forumskog smajlića :s 😀
Šećer na kraju. Zahvaljujem se svim navijačima uz stazu, a pogotovo našima, te svima koji su mi tijekom trke pružali podršku. Stvarno mi je drago da sam s vama u našem klubu. Ići ćemo mi još na puno utrka. Ako i neću trčat više Zagreb, sigurno ću vas doći bodriti uz stazu. Fala vam ljudi!
kajjaznam 